Koncerti

Koji je to bend i kad dolaziš?

Whitesnake... 22.11.

sminkeri

dođi ranije par sati, da odemo na vops i prebijemo dugove

Kakav koncert!
Oduševljen sam. Atmosfera na nivou, pevao je i Deep Purple... šta čovek radi i kakvu atmosferu pravi u sedmoj deceniji života... ne smem da zamislim šta je radio u prajmu... stvarno bih zažalio da nisam otišao

penban ::Kakav koncert!
Oduševljen sam. Atmosfera na nivou, pevao je i Deep Purple... šta čovek radi i kakvu atmosferu pravi u sedmoj deceniji života... ne smem da zamislim šta je radio u prajmu... stvarno bih zažalio da nisam otišao

Legende
Mozda i jedini bend tog tipa na ciji koncert bih isao

sinoc bio na Balasevicevom koncertu u Rumi..
Bez razmisljanja najbolji nastup na kom sam bio...4 sata savrsenstva

Đole je legenda

Sutra dernek dakle...

uh, jedva čekam... treba biti spreman i psihički i fizički

ko je ljubitelj ovakve muzike evo poziva za 8 mesec.

http://www.nisville.com/index.php/en/

Atmosfera u gradu je tih par dana spektakularna

Miki HOF ::ko je ljubitelj ovakve muzike evo poziva za 8 mesec.

http://www.nisville.com/index.php/en/

Atmosfera u gradu je tih par dana spektakularna

Miki,rado bih posetio Nisville. Da ne govorim da bi to bio moj povratak u Meziju nakon davne 1985. godine.

Cuo sam od Nislija da vise ne postoji divni kafe-poslasticarnica Tramvaj.

Steta,imao sam zastavicu kao uspomenu iz tog lokala.

nema vise starog dobrog Tramvaja.

Nema ni ostalih dobrih(starih) stvari uopste...

enivej, ako se odlucis idemo na festival, a posle na pljesku kod Keba krabe

highlight festivala je Al Di Meola koga sam besomucno vrteo na CD za vreme studiranja

....1985

Miki HOF ::nema vise starog dobrog Tramvaja.

Nema ni ostalih dobrih(starih) stvari uopste...

enivej, ako se odlucis idemo na festival, a posle na pljesku kod Keba krabe

highlight festivala je Al Di Meola koga sam besomucno vrteo na CD za vreme studiranja

Pogledaj PM.

Dragi moji Begeši...
Učinilo mi se da najava koncerta u BG Areni, 30-og decembra ove godine, ne bi trebala predstavljati neki problem?
Održao sam ih u Beogradu više od stopedeset do sad, i moram vam otkriti da postoji razlog zašto je to sa strane ponekad možda delovalo kao nešto savršeno lako? Zato što je, naime, to i bilo savršeno lako...
Novogodišnji koncerti u Sava Centru bili su definitivno nešto najlakše što sam ikad radio...
Taj talas dobre energije nije ni trebalo vrebati. On bi te naprosto pokupio i pre nego što do kraja izgovoriš »Dobro veče, Moj Beograde«, i na tebi je nadalje bilo samo da tu i tamo jedva primetno balansiraš pod blagim naletima bočnih vetrića zlobe i zavisti, surfujući kao Petar Pan kroz sazvežđe upaljenih šibica...
No, da ne zalazim suviše u poetiku, opet neće izaći na dobro? Neuki to lako brkaju sa patetikom, na kojoj mi najviše i zameraju, i odmah će se dati u potragu po internetu, na bi li me raskrinkali kako se ja to, ustvari, na taj način godinama ulagujem svakom božijem gradu u kom sam održao preko stopedeset novogodišnjih koncerata...
Ali dobro...
Do kraja ću se na ovom svetu kanda navići na sve osim na ljude, rekao bi legendarni Deja Šapurikin u »Kalendaru Mog Detinjstva«?
No, dragi moji Begeši, da ne davim previše...
Vremena su takva kakvim ih mi napravimo, i već bi se i ovo obraćanje moglo učiniti sumnjivim? Bilo je, doduše, i godina kad smo se sporazumevali šifrovano, kao zaverenici koji u nekoj knjizi podvlače svaku šezdeset i treću reč da bi se tajno razumeli, ali tad nije bilo baš ovoliko Prostoproširenih? U želji da dekodiraju Enigmu složenih rečenica, više se ne zadovoljavaju samo preturanjem po tuđim rečima, nego im je omiljeno i da ih izvrću, ili da među njih ubace i pokoju svoju, da bi im se sve to što ne razumeju učinilo donekle razumljivijim...
To »Begeši« je, znači, za svaki slučaj, od onog »Be-ge« na tablicama, koje bi nas nekad obradovale gdegod na njih naletimo po svetskim drumovima. I ostalo nam je, eto, da u novosadskom žargonu Beograđanima tako tepamo, tim pre što je i simbolika uveliko pripomogla. Begeš je, inače, ona tamburaška verzija kontrabasa, najveća moguća tambura. Koja daje osnovni ritam. Najdalje se čuje. I oko koje se, kao pilići, poslušno okupe i sve ostale tamburice. I primovi. I čela. I kontre...
Na kraju se, eto, sve ipak svede na muziku?
Neki Novi Klinci su, tako, na »društvenim mrežama« napravili malu prijateljsku peticiju, hiljadu lajkova za koncert u Beogradu, a bilo je u stvari potrebno devetstodevedesetdevet lajkova, kao što već negde rekoh, jer moj lajk je po tom pitanju uvek prvi. Uostalom, ako sad ispada da sam ja taj koga je trebalo nagovarati, onda smo stvarno bez veze propustili neke godine?
U vezi toga su me Neki Stari Klinci istog časa posavetovali da »možda ipak treba sačekati bolji trenutak«, ali žalim, odavno nisam baš najbolja mušterija za čekanje?
Sem toga, trideseti decembar mi se godinama činio kao jedan od najboljih trenutaka Beograda?
Tek kad čovek omatori, i kad krene da trenutke kupuje »na komad«, ukapira da ih nikad nije ni trebalo čekati, nego ih je trebalo presretati. Shvati kako su trenutci uveliko precenjeni, jer oni i jesu samo beznačajne čestice vremena, dok ih mi ne uzmemo pod svoje...
Mlađani »Đotovi« koji su sakupili lajkove očito su to skontali na vreme, i njihova energija postavila se pred mene kao ultimatum pred kojim nema izgovora. Tu energiju sam već pominjao. U vezi onog talasa. Onog sazvežđa. I one patetike...
Ali kad čovek omatori, što sam takođe već pominjao (i što baš i nije neki provod?), barem može da se vadi na to da ispunjava starosne uslove za izvesnu patetiku? Za nostalgiju. Sentimentalnost. Za sve češće citiranje sebe samog. Jednom rečju, ispunjava mnoge uslove da totalno prolupa...
Šta ako mi Protina Kći uskoro mahne sa prozora vagona, i pozove da u jesen dođem do Dižona? I ispadne da je tog jutra, kad sam stigao putničkom klasom, Geda Gluperda izlomio bagrenje preplivavši Dunav, dubok i strašan, dolazeći od Kanjiže, pa malko naniže, gde se poslednja nevesta,  izvesna Melanija Matić,  tačna ko satić, oženila Bubom Erdeljan, sa mesecom u očima?    
Dragi moji Begeši...
Mislim da je zato pametnije da ne čekamo jubileje?
Ali, razmišljajući dalje o najavi ovog koncerta, odjednom sam se našao u neprilici? Nema novog CD-a, novog spota, nema ničeg novog. Naprotiv. A nema ni spasonsnog jubileja na pomolu, sve je dibidus raspareno, jedino se nameće četrdesetpetogodišnjica dobijanja vozačke dozvole, ali ni to mi se ne čini idealno okruglim? Osim toga, svako ko se danas javi za Zvezdu istog časa objavljuje na svom tviteru da će »zbog velikog interesovanja« održati i drugi koncert u Beogradu, a ja treba da ovako staromodno i prevaziđeno najavim da ću zbog velikog interesovanja održati tek prvi? Nekako mi to ne ide?
A klinci? Peticija? Lajkovi? Pričaće deca o svetlima Arene?
To bi možda i moglo da prođe? Mada priznajem da bih ovog puta više voleo da pričaju Matorci o svetlima Arene. Svi oni, alijas, Svi Mi iz Sava Centra, koji smo osedeli čekajući Bolji Trenutak. Hiljade nas, činilo mi se tad, armija i sila, ali kad se sve svede na proste brojke, broj stanovnika Glavnog Grada, pa broj Nas na zadnjem kalemegdanskom skupu, dolazimo do još prostije brojke. Otprilike jedan i tek-tek procenata?
Oni koji vreme mere mandatima, istog časa bi tih nula zarez dvadeset posto cenzusa nazvali statističkom greškom? Oni koji ponešto znaju i o hemiji, možda bi pomenuli i esenciju? A ja bih se jedino usudio da dodam da sam Beograđane oduvek više voleo nego Beograd, što je, ako ništa drugo, više nego odličan domaći zadatak za Prostoproširene?  
U svakom slučaju, i ova najava se uz teške muke nekako definiše...
Dragi moji Begeši, dakle...
Dame i gospodo!
Đorđe Balašević, i Ujedinjeni Mangupi Vojvodine!
Beogradska Arena, tridesetog decembra!
Ove godine, naravno!
U osam uveče, pretpostavljam!
Koncert za najbolji procenat Beograda!
Poslednji koncert od prvih stopedeset i nešto!
Ili prvi od sledećih sto!
E, sad...
Sam đavo će ga znati?

karte kupljene na vreme, vidim ni jedna vise nije ostala

Jos jedno nezaboravno vece 19. na Balasevicu..ovog puta Spens, jos bolja atmosfera nego Arena prosle godine. Ruma ostaje kao ipak najbolja, zbog pozorisne atmosfere. Ceka se Bogojavljenska noc 2019. pa da se ide opet.

Koncert u Osijeku dobro prosao, valjda ce uskoro najaviti Bogojavljensku noc..

Dosao red da napisem roman iako cu zapravo malo sta da kazem. Ko je strpljiv, neka uziva u mom romanu.


Mozda na prstima jedne ruke mogu da nabrojim koncerte stranih zvezda na koje sam bio ako ne racunamo Exit. Ove godine sam igrom slucaja na fejsu video event na fejsu za The Chemical Brothers koji nisam slusao jos sredinom prosle decenije. Prvo izasao event za Hrvatsku, par dana kasnije za Sofiju i naravno da sam Sofiju izabrao+poklopilo mi se sa par stvari. Isao i na svadbu te subote u Nisu, tako da nisam ni mogao da se iscimam do Zagreba da sam hteo.


Tip sam kojeg generalno mrzi da preslusava albume i to nekako uvek uradim na silu. U ovom slucaju preslusao sam koncert sa Glustonburya i dosta da kazem poznatijih stvari sam preslusao i mogu da kazem da mi se svidelo. Nisam ni sumnjao da cu se dobro provesti jer cu imati jedno audio-vizuelno iskustvo. Tako je i bilo, jedino smo kasnili 7-8 minuta jer za ta kola nije imao saobracajnu dozvolu i setio se toga kod Siceva i tako smo izgubili oko 40 minuta. Da Bugari imaju autoput od granice do Sofije, mi bi stigli bez problema. Na ovom novom izgradjenom autoputu Nis-Pirot smo bas brzo isli. Bila je guzva, mada generalno dobar ambijent i pozitivna atmosfera.


Jedino sto sam ja bio malo ljakse i nisam znao da je zabranjeno da se pusi u zatvorenim prostorijama u EU zato sto sam iz Srbije. Od tada sam naucio lekciju i nisam napravio slicna kiks u Madjarskoj mesec dana kasnije.


Targetirao sam koncert Judas Priesta, oni ove godine obelezavaju 50 godina postojanja i imace koncerte u Madjarskoj i Sloveniji nakon Exita. Koji cu koncert od ta dva da odaberem, zavisice od toga da li cu u sledecih par meseci da se iselim iz zemlje. Ako se odselim, ici cu do Madjarske tako da cu da spojimsa Exitom 5 dana ludovanja.  


Btw, cuo sam ranije za Judas Priest i mislim da sam ih otkrio maja 2014 zbog neke stvari koja nije imala veze sa njima. Gledao sam seriju Mad Man, stao sam kod cetvrte sezone i gledam neki promo materijal za petu sezonu. Bio sam se nalozio na tu pesmu koja je isla i posto je pisalo negde da su to Judas Priest, ja sam krenuo da je slusam. Zapravo to je obrada pesme od Rolling Stonesa Paint it Black. Kada sam krenuo da slusam druge njihove stvari, nije mi trebalo puno da uocim da vokali nisu isti i da su mi njihove legendarne stvari vrh.


I eto tako sam se zarazio njima. Sada dolazi najgori deo, iz nekog razloga sam zapamtio da je cena karte kada su dolazili 2015. godine 4000 dinara sto mi je tada bilo previse za bend koji sam nedavno krenuo da slusam. Da sam ih slusao aktivno kao Rammstein, ne bih ni razmisljao. Propustio sam koncert, bilo mi je krivo. U medjuvremenu sam dosao do infa da su karte bile 3000 za parter jedno vece, medjutim bio je to jun, a ja u NS jos spremam jebene ispite sa ekonomije. Bas od tog ispitnog roka sam krenuo da pravim prevagu i posto nisam dao nista godinu dana prvo sam dao cetiri u junsko-julskom roku. I tad sam bio u fazonu, nema veze slusacu ih sledeci put. Mnogo su mi znacili u tom periodu zivota iako nisam detaljnije slusao metal, zahvaljujuci njihovoj muzici sam dosao do nekih zakljucaka(koje nisam primenio u startu) i sigurno da sam imao samo male vise petlje preko nekih stvari bih brze presao. Sada ih ponovo slusam i vise uzivam u njihovoj muzici nego pre.


Elem, pre nekoliko nedelja sam video da je neki moj poznanik is gimnazije zainteresovan da ide na koncert Judas Priesta. Nisam pricao sa njim, ali sam zato obavestio okolinu i najverovatnije cu ici samo ne mogu bas unapred da planiram.Vidim i ja da su prosle godine bili isto u Sloveniji ili Madjarskoj tokom leta, ali ne zna svinja sta je dinja.


Kolko mi je Rammstein pre 6 godina bio kul, slusao sam ih kada im pesme nisu prelazile 10-15 miliona pregleda. Sada par njih su presle 100 000 000. Kad smo kod starih ljubavi, ponovo slusam AC/DC.


Pre sam kao zeleo da cujem druge predstavnike industrijskog metala i sve se na tome zavrsavalo. Nikog nisam pitao. Danas uveliko vec slusam Nine Inch Nails. Uvek mi je trebao neko cije misljenje bas cenim i da se nase licnosti poklapaju, da bih uvazio njegov argument.

Pusti priče, šta znači odeš iz zemlje, di, šta, kad?

Koncerti Judasa u 2019. nisu najbolja investicija, ali podji ako ih bas, bas volis. Ja sam ih slusao 2011. kad su prvi put dolazili sa WS, fenomenalan dogadjaj. Tad je bar jos Tipton bio, Downing vec izasao iz benda. To mi je bio najveci zal vezan za koncert, ali bilo je zaista sjajno (Faulkner odradio posao). Tipton vise ne nastupa, ne znam kako funkcionise novi gitarski duo i kako zvuci Halford. Poslusaj ove novije koncerte, ali nedje sam citao da se osjeti istrosenost.

kb8 ::Pusti priče, šta znači odeš iz zemlje, di, šta, kad?

Prijavio sam se kod mene u firmi za poziciju u inostranstvu. Tek ce pocetkom sledece godine da budu intervjui. Svakako bih napisao ako bih se odselio.

@SymphonyX

Nisam slusao neke koncerte, ali neke stvari iz novijeg perioda jesam. Svakako cu preslusati nastupe novijeg datuma kako bih bio sigurniji u svoju investiciju.

Btw, ovo im je turneja na kojoj obelezavaju 50 godina postojanja. Zbog toga bih i najvise isao, mislim da bi se malo vise potrudili nego inace iako su u nekompletnom sastavu.

Mozda nije bas najadekvatnija tema, ali cisto ovde da napisem da se par vecih muzickih festivala otkazalo tipa Glastonbury, Download i Sziget. Slicna sudbina sledi i za druge globalne letnje festivale, samo je pitanje vremena kada ce otkazati. Koncerte koje sam planirao u Madjarskoj ce se pomeriti za neki drugi datum. Vecina muzickih manfiestacija nece biti sigurno do septembra(ako tada budu uopste).

Danas kako je izasao novi album Pearl Jama, smorih se sto ih necu slusati u julu. Sta da se radi, to je bilo neminovno da leto propada. Takve tekstove sam krenuo da citam jos proslog vikenda.