Vidim, bili ste vredni danas na ovoj temi, pa da i ja nešto kažem...
Omiljeni žanr- naučna fantastika (ali realna). Isto važi i za ratne i istorijske filmove. Specijani efekti nisu toliko bitni (posebno za starijwe filmove) koliko je bitna sama gluma i "nevoljni" znaci lica i tela koji u stvari i odražavaju da li se glumac srodio sa likom koji igra ili ga igra čisto da bi odradio... Primer: Švarceneger u Terminatoru 2 gde se potpuno srodio sa razmišljanjem i "nevoljnim postupcima" mašine koju glumi. Isto važi i za Sigurni Viver u Allien 1 (koji je više umetnički nego zabavni), ali je tema odrađena fantastično. Već posle drugog dela, cela ideja o vanzemaljcu kao oružju- polako biva dosadna... Galaktika, svemirska krstarica je imala dve serije. Prvu 80-tih godina koja je (u to vrreme) bila hit, ali i druga koja je nastala nešto više od decenije kasnije, ali koja nije bila samo "ista priča na drugi način" već je prvu seriju iskoristila kao vrlo lepu temu, a onda istu razradila na sasvim drugi i vrlo originalan način. Tu je i serija "Rim", istorijska saga o dva legionara pred čijim očima se smenjuju Julije Cezar, Marko Antonije i na kraju Oktavijan. Tu bih mogao da pomenem i seriju "Ja Klaudije, car i bog" koju smo gledali još 70-tih, a koja je bila verna slika intriga, ubistava radi vlasti i slično... Film "Gladijator"- čista 10!
krimi priče mogu da pogledam, ali nisam neki preveliki fan. Ako osetim na početku da počinje neko davljenje- prekidam bez obzira ko igra ili koliko je (po drugima) priča dobra. Horore, takođe. Recimo "Case 39" odličan iako nema nekih preterano velikih efekata. Strava u ulici brestova, prvi film tako- tako, ostali debela nula. Serija Supernatural mnogo obećavala, ali iz sezone u sezonu sve "posnija" iako ideje nisu za zanemariti. Ipak poslednja sezona- veliki promašaj u kome se jasno vidi da nikome iz ekipe ništa nije bilo cilj nego da se jednostavno- završi.
Ono što ne volim to su priče o superherojima, jer mislim da je to čisto proseravanje. Isto važi i za filmove o borilačkim veštinama. Brus li preskače zid od 4 metra grickajući keks i to samo što je malo savio kolena, dok se atletičari ubiše da preskoče nešto više od dva (mislim na skok bez motke). Džeki Čen, bleda kopija predhodnika samo sa malom dozom humora, tek da ne bude baš kao Li.
Dokumentarce obožavam, ma koja da je tema u pitanju, ali najviše- o životinjama. Nekadašji serijal "Opstanak" i film "Ta divna stvorenja" nešto što nikada ne mogu da zaboravim i gledao bih i sada, ali ih nema... Zato jedino što gledam na TV-u je H2 i njihove emisije kako o životinjama, tako o katastrofama, ali i o istorijskim bitkama.