Danas sam se setio da sam na buvljaku kupio Milosevicev dres dok je igrao za Parmu.
Od kada sam krenuo da pratim strani fudbal, gledao sam uglavnom samo zbog nasih reprezentativaca sa EURO 2000. Pratio sam fudbal zbog igraca, a ne zbog kluba. Poceo sa Jugovicem u Interu i Mihajlovic i Stankovic u Laciu(kasnije Inter), Milosevic dosao u Parmu(zbog njega ispratih solidno Seltu u sezoni 03/04 iako su ispali, isli su redovno na 3k), Mijatovic igrao za Fiorentinu, Djukic Valensija, Krstajic u sampionskoj sezoni Verdera i Darko Kovacevic Sosijedad. Onako kroz maglu se secam da sam gledao Majorku, Sosijedad, povremeno Valensiju i Barsu i tu jednu sezonu Seltu. Deportivo je bio jak, ali ne secam se da sam ih gledao van LS. Rekao bih pre toga da sam povremeno gledao Deportivo i Valensiju, drugih klubova pre '02 se ne secam.
Ta nasa fudbalska repka sa mog prvog EUROa mi je najdraza ikada i sampionske kosarkaske reprezentacije se kod mene isto kotiraju visoko. Secam se kakav je to bio emotivni rolerkoster 2000te. Gubimo 0:3 protiv Slovenaca, pa izjednacimo na 3:3 nakon cega sam trcao oko trpezarijskog stola(na kom sam povremeno igrao stoni tenis), Norvezani lagano, a onda nas pokradose protiv Spanaca. Verovatno bi ispali u cetvrtfinalu kako god da okrenes, ali barem ne bi bili razguzeni da nas sudije nisu psihicki sjebale kradjom. Zahvaljujuci gol razlici smo prosli dalje, a da smo odigrali nereseno bili bi prvi u grupi.
Da se vratim na klupski fudbal. Ne znam kako mi je protekla subota sem da su se uvece gledali Italijani, a u nedelju zna se. U 3 Seria A, u 5 Primera, pa ponovo uvece Italijani. Kombinovale su se ponekad i Bundes na Eurosportu i PL na BK. Ono sto me je nateralo vise da pratim Primeru je bio Real Sosijedad, pa zatim Radomir Antic kada je preuzeo Barsu na par meseci i nakon toga Ronaldinjo.